Građani Federacije BiH do 31. marta mogu iskoristiti pravo na povrat poreza

Građani Federacije BiH do 31. marta mogu iskoristiti pravo na povrat poreza. Prema tome, svi oni koji su imali određene izdatke u prošloj godini, kamatnu stopu koja ih je pratila, mogu vratiti u ovoj, uz poreznu prijavu, i zahtjev za povrat tog poreza. Međutim, kao što to obično biva, malo je onih koji su upoznati s tim mogućnostima.

Od 2009. godine građani u Federaciji BiH mogu ostvariti pravo na povrat poreza. Ti porezi mogu biti po raznim osnovama – od onih na dohodak, na lijekove, odnosno troškove zdravstvenih usluga, pa do plaćenih kamata na stambeni kredit.

“Broj podnesenih prijava je bio 99 hiljada, a broj rješenja o povratu poreza bilo je 15 791, i iznos poreza na dohodak koji je vraćen je 3 miliona i 320 hiljada”, navodi Šerif Isović, v.d. direktor Poreske uprave FBiH.

Građani, ipak, nisu toliko upoznati o povratu poreza. Oni koji i jesu, to pravo ne iskoriste, možda upravo zbog nedovoljne informisanosti.

Struka tvrdi da je problem u poreskom sistemu naše zemlje, koji iako bi trebalo da bude jasan, nije. Porezna stopa u našoj zemlji je 10%, tako građani na plaćene izdatke mogu ostvariti toliki postotak povrata novca. Ipak, bez obzira na isplativost, postoji otpor građana da traže povrat poreza, pravdajući to često složenom birokratijom. Struka daje i odgovor zašto je to tako.

“Zbog naše genetske memorije, tako bih to rekao, i bivših sistema – ljudi nisu navikli na to. Kada je to u sivoj zoni, ljudi se ustručavaju da vrše te povrate jer logika je – ako mi počnemo koristiti te povlastice, ako to počnemo interpretirati na naš način, doći će nam kontrola, revizija…“, govori Muharem Karamujić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Sarajevu.

Kod nas je povrat poreza, bez obzira na 10 godina otkako se primjenjuje, relativno nova pojava. Zakon nije loš, ali je problem u samoj implementaciji – upozorenja su struke. Nedovoljno razrađena fiskalna strategija dovodi i do nedovoljne informisanosti građana. A loša fiskalna politika utiče i na ostatak ekonomije naše zemlje, zbog čega nije ni čudo da u posljednjih pet godina BiH nosi etiketu najneefikasnije ekonomije u čitavoj Evropi.

Izvor: (RTV Slon/Akta.ba)

MC