Četvrtina Evropljana kaže da je u nesigurnoj finansijskoj situaciji

0

Svaki četvrti Evropljanin svoju finansijsku situaciju opisuje kao “nesigurnu”, više od polovine smatra da postoji ozbiljan rizik da će postati nesigurna u narednim mjesecima, a 80 odsto je već bilo prinuđeno da načini teške izbore pri kupovini, pokazuje istraživanje.

U šest evropskih zemalja – Francuskoj, Njemačkoj, Grčkoj, Italiji, Poljskoj i Velikoj Britaniji, sprovedeno je istraživanje o povećanju životnih troškova usljed poskupljenja energenata, rasta inflacije i rata u Ukrajini.

Od više od 6.000 učesnika istraživanja, 54 odsto je reklo da je njihova kupovna moć opala tokom protekle tri godine, uglavnom zbog rasta cijena hrane, goriva, grijanja i kirija.

Najteže pogođena zemlja je Grčka, gdje je 68 odsto anketiranih reklo da je njihova kupovna moć pala “mnogo” ili “donekle”. U Francuskoj je taj procenat 63 odsto, u Italiji 57 odsto, u Njemačkoj 54 odsto, u Velikoj Britaniji 48 odsto i u Poljskoj 38 odsto, rezultat je istraživanja koje je za nevladinu organizaciju Secure popiler sproveo Ipsos.

Oko 80 odsto ispitanika je reklo da je već moralo da pravi značajne kompromise, i to 62 odsto da smanji putovanja, 47 odsto grijanje, 42 odsto je pozajmljivalo novac od prijatelja ili rođaka, 40 odsto je našlo dodatni posao, a 29 odsto je preskakalo obrok.

Većina njih, 64 odsto, reklo je da “često” ili “ponekad” ne mogu da odluče na čemu još da uštede, jer su se već odrekli čega su mogli, 28 odsto anketiranih ostane bez novca do sredine mjeseca, a 27 odsto često ili ponekad strahuje da će izgubiti kuću.

U prosjeku je 27 odsto ispitanika u šest zemalja reklo da je njihova finansijska ili materijalna situacija “nesigurna” i da bi “jedan neočekivani trošak mogao promijeniti sve”, dok je 55 odsto kazalo da mora da vodi računa.

Budućnost za mnoge izgleda još neizvjesnija. Većina Evropljana, 55 odsto, kazalo je da osjećaju da postoji veliki ili znatan rizik da će doći u nesigurnu finansijsku situaciju u narednim mjesecima, a svaki peti smatra da je mogućnost za to veoma velika.

Italijani (70 odsto) i Grci (68 odsto) su najviše zabrinuti, a zatim Britanci (47 odsto) i Francuzi (42 odsto).

Istraživanje je pokazalo da roditelji posebno moraju da “stegnu kaiš” da bi prevazišli krizu. Velika većina, više do 70 odsto, reklo je da su morali da smanje svoje slobodne aktivnosti, frizerske i kozmetičke tretmane i kupovinu odjeće da bi očuvali kvalitet života svoje djece.

Gotovo polovina roditelja (48 odsto) je takođe reklo da redovno manje jedu kako bi prehranili djecu, a 66 odsto je kazalo da su morali da ograniče aktivnosti djece, ukljčujući izlete i praznike.

U prosjeku 49 odsto roditelja je zabrinuto da neće moći da zadovolje potrebe svoje djece, a trećina je kazala da već ne može da im obezbijedi raznovrsnu ishranu.

Istraživanje je pokazalo i velike razlike između zemalja u pogledu grupa koje su najviše izložene riziku od siromašva – u Njemačkoj su to penzioneri (61 odsto), u Italiji mladi (57 odsto) a u Velikoj Britaniji samohrani roditelji (55 odsto). Beta

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here