U regionu zapadnog Balkana je proteklih mjeseci nakon više godina deflacije došlo do naglog povećanja cijena, navedeno je u novom kvartalnom izvješaju o stanju ekonomija zemalja kandidata i potencijalnih kandidata za članstvo u EU Evropske komisije.
Kako je navedeno, BiH je jedna od zadnjih zemalja u kojoj su deflacioni trendovi, početkom aprila ove godine, zamijenjeni inflacijom, koja, kako je naglašeno, u maju iznosi 1,7 odsto. Kao glavni faktori za povećanje cijena navedeni su prevashodno globalni trendovi, koji se odnose na povećanje cijena energije, transporta i hrane.https://googleads.g.doubleclick.net/pagead/ads?client=ca-pub-3448847257461350&output=html&h=280&adk=2132309265&adf=2706372124&pi=t.aa~a.829776362~i.8~rp.4&w=696&fwrn=4&fwrnh=100&lmt=1627366967&num_ads=1&rafmt=1&armr=3&sem=mc&pwprc=7528396730&psa=1&ad_type=text_image&format=696×280&url=https%3A%2F%2Fwww.rtvslon.ba%2Fregion-trese-inflacija-cijene-u-bih-nastavice-da-rastu%2F&flash=0&fwr=0&pra=3&rh=174&rw=695&rpe=1&resp_fmts=3&wgl=1&fa=27&adsid=ChAI8Lr5hwYQitSltJzj7bZEEi8Ak2KbE71vgHv1dYp9cs7nCggvl4T8QpoPgQEw6xFW597eaLnF4cXzmS0E-QqTFQ&uach=WyJXaW5kb3dzIiwiMTAuMCIsIng4NiIsIiIsIjkxLjAuNDQ3Mi4xNjQiLFtdLG51bGwsbnVsbCxudWxsXQ..&tt_state=W3siaXNzdWVyT3JpZ2luIjoiaHR0cHM6Ly9hdHRlc3RhdGlvbi5hbmRyb2lkLmNvbSIsInN0YXRlIjo3fV0.&dt=1627367974676&bpp=3&bdt=695&idt=-M&shv=r20210722&ptt=9&saldr=aa&abxe=1&cookie=ID%3D265a393c62017bbd-221d8399f8b800f4%3AT%3D1602650418%3ART%3D1602650418%3AS%3DALNI_MZtr70vDysk4WQoGDGe48i9no7lwQ&prev_fmts=468×60%2C336x280%2C0x0&nras=2&correlator=587739760084&frm=20&pv=1&ga_vid=1152659771.1579601528&ga_sid=1627367974&ga_hid=1038890698&ga_fc=0&u_tz=120&u_his=50&u_java=0&u_h=1024&u_w=1280&u_ah=984&u_aw=1280&u_cd=24&u_nplug=3&u_nmime=4&adx=40&ady=1199&biw=1148&bih=749&scr_x=0&scr_y=0&eid=20211866%2C21067496&oid=3&pvsid=3479727583463427&pem=423&ref=https%3A%2F%2Fwww.rtvslon.ba%2F&eae=0&fc=384&brdim=0%2C0%2C0%2C0%2C1280%2C0%2C1280%2C984%2C1164%2C749&vis=1&rsz=%7C%7Cs%7C&abl=NS&fu=128&bc=31&jar=2021-07-26-08&ifi=4&uci=a!4&btvi=3&fsb=1&xpc=Ihwkc7U3nG&p=https%3A//www.rtvslon.ba&dtd=18
Inače, u Evropskoj centralnoj banci ističu da su u evrozoni, za koju je konvertibilna marka BiH direktno vezana, glavni faktori za povećanje inflacije početkom ove godine problemi u snabdijevanju i smanjena proizvodnja zbog kovida, koja je sada izazvala manjak robe, a problem predstavlja i smanjena proizvodnja čipova, što se odražava na cijene automobila, elektronike i druge robe u kojoj se koristi informaciona tehnologija.
Kada je riječ o BiH, u izvještaju naglašavaju da je još početkom 2021. godine u BiH deflacija, odnosno smanjenje cijena, bila 1,2 odsto u odnosu na isti period lani.
“Povećanje cijena je krenulo u aprilu, kada je inflacija iznosila 0,9 odsto, a dodatno je porasla u maju 1,7 odsto. Pritisak je prouzrokovan prvenstveno u sektoru transporta, ali su cijene tekstila nastavile pad za otprilike deset odsto”, naglasili su oni.https://googleads.g.doubleclick.net/pagead/ads?client=ca-pub-3448847257461350&output=html&h=280&adk=2132309265&adf=555102182&pi=t.aa~a.829776362~i.14~rp.4&w=696&fwrn=4&fwrnh=100&lmt=1627366967&num_ads=1&rafmt=1&armr=3&sem=mc&pwprc=7528396730&psa=1&ad_type=text_image&format=696×280&url=https%3A%2F%2Fwww.rtvslon.ba%2Fregion-trese-inflacija-cijene-u-bih-nastavice-da-rastu%2F&flash=0&fwr=0&pra=3&rh=174&rw=695&rpe=1&resp_fmts=3&wgl=1&fa=27&adsid=ChAI8Lr5hwYQitSltJzj7bZEEi8Ak2KbE71vgHv1dYp9cs7nCggvl4T8QpoPgQEw6xFW597eaLnF4cXzmS0E-QqTFQ&uach=WyJXaW5kb3dzIiwiMTAuMCIsIng4NiIsIiIsIjkxLjAuNDQ3Mi4xNjQiLFtdLG51bGwsbnVsbCxudWxsXQ..&tt_state=W3siaXNzdWVyT3JpZ2luIjoiaHR0cHM6Ly9hdHRlc3RhdGlvbi5hbmRyb2lkLmNvbSIsInN0YXRlIjo3fV0.&dt=1627367974676&bpp=1&bdt=695&idt=-M&shv=r20210722&ptt=9&saldr=aa&abxe=1&cookie=ID%3D265a393c62017bbd-221d8399f8b800f4%3AT%3D1602650418%3ART%3D1602650418%3AS%3DALNI_MZtr70vDysk4WQoGDGe48i9no7lwQ&prev_fmts=468×60%2C336x280%2C0x0%2C696x280&nras=3&correlator=587739760084&frm=20&pv=1&ga_vid=1152659771.1579601528&ga_sid=1627367974&ga_hid=1038890698&ga_fc=0&u_tz=120&u_his=50&u_java=0&u_h=1024&u_w=1280&u_ah=984&u_aw=1280&u_cd=24&u_nplug=3&u_nmime=4&adx=40&ady=1811&biw=1148&bih=749&scr_x=0&scr_y=0&eid=20211866%2C21067496&oid=3&pvsid=3479727583463427&pem=423&ref=https%3A%2F%2Fwww.rtvslon.ba%2F&eae=0&fc=384&brdim=0%2C0%2C0%2C0%2C1280%2C0%2C1280%2C984%2C1164%2C749&vis=1&rsz=%7C%7Cs%7C&abl=NS&fu=128&bc=31&jar=2021-07-26-08&ifi=5&uci=a!5&btvi=4&fsb=1&xpc=M3B1PmgfEg&p=https%3A//www.rtvslon.ba&dtd=45
Što se tiče cijena hrane i bezalkoholnih pića, za koje je naglašeno da čine 32 odsto potrošačke korpe, istaknuto je da su u aprilu i maju porasle za jedan do 1,5 odsto, dok su alkohol i cigarete skuplji za oko dva odsto.
U periodu kada još nije počela inflacija, u Evropskoj komisiji ističu da su plate realno porasle za četiri odsto, a da je glavni pokretač bio odliv radne snage.
Američka i Evropska centralna banka predviđaju da će inflacija sigurno nastaviti barem do kraja godine, a da će onda cijene početi da se stabilizuju. Ako se ova predviđanja pokažu tačnim, može se očekivati i da će cijene u BiH nastaviti da rastu i da bi do kraja godine mogle biti više i do deset odsto u odnosu na vrijeme pred koronu. U Američkoj centralnoj banci, pak, upozoravaju i da neke cijene koje sada rastu su padale u vrijeme korone, pa se može činiti da je inflacija mnogo veća nego što su cijene realno porasle.
U Njemačkoj, za čije tržište je BiH vezana, ističu da je za dio inflacije odgovoran i rast cijena fosilnih goriva zbog plaćanja CO2 emisija, a i oni predviđaju da će cijene u toj zemlji rasti barem do kraja godine.
U izvještaju Evropske komisije su navedene i neke pozitivne vijesti, koje se odnose na jačanje izvoza, uopšteno potrošnje i industrijske proizvodnje, što se tumači znakom da počinje oporavak poslije pandemije.
“Podaci potvrđuju da je oporavak u prvih pet mjeseci ove godine podržan industrijom i proizvodnjom električne energije. U maju je industrijski rast iznosio 15,2 odsto u odnosu na isti period lani, a baziran je na snažnom rastu proizvodnje kapitalnih dobara i široke potrošnje”, naglasili su oni.
U BiH je u prvom kvartalu, kako je istaknuto, registrovano 22.000 manje zaposlenih nego lani, odnosno 2,2 odsto, ali je, kako su naglasili, u istom periodu registrovana zaposlenost bila veća za 4,6 odsto nego godinu dana ranije. Najviše novonezaposlenih je došlo iz sektora trgovine ili usluge, a novozaposleni uglavnom dolaze iz informacionih tehnologija i iz sektora zdravstva.
RTVSLON/Nezavisne novine
