Zvanično, unutar rukovodstva Evropske unije nema govora o mogućnosti puštanja zemalja Zapadnog Balkana na slobodno evropsko tržište. Ipak, nije prvi put da se o tome nezvanično govori. Krajem 2019. godine, spekulisalo se da Francuska predlaže da se, zbog ne baš tako djelotvornog procesa proširivanja, zemljama Zapadnog Balkana omogući pristup tržištu Evropske unije, uz finansijsku podršku za reforme na evropskom putu. Nekadašnji visoki predstavnik u BiH, Carl Bildt, smatra da bi bh. ekonomija, sa svim svojim slabostima, i tu mogla pronaći svoju šansu.

Tu su još neki segmenti ekonomije koji su problematični, ali nema sumnje da vam treba jaka ekonomija. A, ja mislim da ekonomska integracija u regionu u Evropskoj uniji će, zaista, pomoći svim ekonomijama”, istakao je Carl Bildt, nekadašnji visoki predstavnik u BiH.

Ima i drugačijih stavova. Pojedini njemački analitičari smatraju da politika proširenja, ipak, nema alternativu.

“Ovo nikako nije zvanična politika Evropske unije niti većine zemalja Evropske unije, niti naravno Njemačke. Njemačka je bila i ostala posvećena politici proširenja. Tu su dvije stvari. Jedna je da ta ideja sad aludira na štetu kredibilitetu politike proširenja koja je, nažalost, nastala zadnjih tri, četiri godine”, ističe Bodo Weber, analitičar za politike i demokratizaciju u Berlinu.

Evropski ekonomski prostor podrazumijeva slobodu prometa robe, kapitala, ljudi i usluga. Osim svih članica Evropske unije, pristup EU tržištu imaju i Norveška, Island i Lihtenštajn, a to je bio i odličan pripremni poligon za ulazak više sadašnjih članica Unije. Za bh. analitičare, svaki pomak na evropskom putu mogao bi da otvori vrata za pomoć u pokretanju drugih projekata.